Reči suvišne - igramo za finale!

Nije uobičajno da se revanš utakmica polufinala Lige šampiona igra samo nakon pet dana od prošle, ali šta je tu je. Razlog tome je nedostatak slobodnih termina u Vespremu zbog zauzetosti hale za vikend, ali živ se čovek na sve navikne :). Poznato vam je da smo utakmicu sa Oltchimom u Bukureštu rešile u našu korist 24:22. Samo, u rukometu to baš ništa ne znači. Takva prednost se stiže veoma brzo. Svesne smo toga i krenućemo maksimalno oprezeno od prvog minuta.

 

Rukomet dobija u svakom slučaju

Od početka Lige šampiona imamo niz utakmica kakav se samo može poželeti jer smo jedina ekipa koja u poslednje kolo glavne runde ulazi bez poraza. Ostavili smo dobar utisak i to je stvarno lep osećaj. Sve je nekako brzo proletelo, utakmice su dolazile jedna za drugom i nismo ni imali vremena da sumiramo utiske i uživamo malo duže u tim pobedama.

U prošlom kolu smo gostovali u Podgorici. Očekivali smo izuzetno tešku utakmicu. Takva je i bila. Kada Budućnost igra u "Morači", ta tenzija i naboj se osećaju u vazduhu. Naišli smo stvarno na lep, sportski i korektan prijem. Trener Ambroš je insistirao na tome da izdržimo pritisak pred pet hiljada bučnih navijača i pokažemo koliko smo stabilne u tom segmentu. Izdržale smo pritisak i uspele smo da se na kraju vratimo iz munusa, odnosno preokrenemo rezultat u našu korist. Iako nam utakmica rezultatski nije značila, potrudile smo se da je iskoristimo u svrhu pripreme za polufinale kada ćemo svakako prvi meč igrati u gostima. Odlična atmosfera u "Morači" nije ništa novo jer se inače na svakom koraku u Podgorici vidi da je ženski rukomet sport broj jedan u Crnoj Gori.

 

Najsladje sledi na kraju

I dok se danas igraju svi mečevi Lige šampiona, mi smo upravo stigle u Dansku. Tačnije u Randers. Ova nedelja je bila duga, baš iz razloga što nam je utakmica pomerena za ponedeljak.

 

"Cirkus" ponovo kreće :)

Proletelo je mesec i po dana nakon evropskog prvenstva. Počinje drugi deo Lige šampiona. Subota u 16h, utakmica protiv Budućnosti.

Ekipa koja je ove godine u drugačijem sastavu u odnosu na prošlu sezonu. 

Mlada i veoma perspektivna. Već je napravila lep rezultat prolaskom medju osam najboljih. Okosnica reprezentacije Crne Gore sa mnogo jakih utakmica u nogama. 

"Jovo nanovo"

Ne kažu za džabe da je januar najduži mesec. Nikako da prodje. A kada pričam o tome, mislim naravno na upale mišica. Onaj osećaj kada i 10 stepenika predstavlja piramidu u mojim očima :).

 

Ne bih ja ni pisala ovaj blog da se upala nije smanjila :). Nego, ima tu nekih "par" utakmica koje dolaze, pa se i to lakše podnosi. Da ne bude kako samo kukam :).

Prenatrpan broj mečeva domaće lige i madjarskog kupa, pa sam ušla u čuvenu rutinu - treniraj, jedi, spavaj, igraj i tako "Jovo nanovo".

Počinje drugi deo Lige šampiona, tj.kreće cirkus :). Karte za naše utakmice je teško naći. Na dan utakmice sve staje zbog ženskog rukometa. I to je jedna od čari igranja u Madjarskoj. Nije to tako čest slučaj u Evropi.

 

Podižemo formu i spremne ćemo dočekati početak.  Budućnost, Larvik i Randers su odlične ekipe. Očekujem neizvesne i teške utakmice, ali radujem se izazovima.

 

Valjda ćemo vam ulepšati te ručkove i večere vikendom sa našim pobedama :). Toliko od mene, mislim za sada. Uzdravlje.

U nove pobede

Ušle smo u rutinu :). Utakmica, kratko slavlje, doručak, novinari, ručak, grudvanje :), trening, analiza i masaže :). Da vam malo dočaram kako nam izgledaju dani.

 

Šalu na stranu, prošle smo u drugi krug i ostvarile ono što smo zacrtale prvog dana.

Dva boda su u džepu i lepa zaliha za ono što dolazi. Utakmica sa Češkom bila je trošenje naših i vaših nerava, ali najbitniji je dobar epilog.

Zadovoljna sam uradjenim do sada, a od danas idemo u neke nove borbe. Imamo znanje i samopouzdanje - eto rime :), za nove radosti.

Švedska je prvi rival, a recept se zna - jaka odbrana je preduslov za pobedu.

Nadam se da ćemo se zajedno radovati :).

POČINJE - DRŽITE PALČEVE!

Ostao je još jedan dan do početka Evropskog prvenstva. Želim da podelim sa vama moje misli, želje, osećanja i nadanja...

Sve se nekako brzo izdešavalo. Počevši od dana kada smo saznale da ćemo biti organizatori, do ovih dvonedeljnih priprema koje se danas završavaju. 

 

 

Ovih 14 dana smo provele u nekoj vrsti izolacije od samog prvenstva, koliko je to bilo moguće.

 

Dolaskom u Pančevo pred utakmicu sa Rumunijom, polako smo počele da uvidjamo kolika je euforija.

Ponosna sam što imamo privilegiju da igramo na domaćem terenu, u mojoj, našoj Srbiji.

 

Čvrsto verujem u naše srce, znanje, volju i htenje. Uverena sam da moje saigračice i ja, nikada do sada u karijerama, nismo nešto ovoliko želele. Treba biti strpljiv, ići korak po korak i uspešno završiti prvenstvo.

 

Volela bih da nas podržite, a mi ćemo zaslužiti vaše aplauze.

 

Puno vas pozdravljam i želim da dani ispred nas, budu radosni i vama i nama.

 

Kao što svaki naš pozdrav glasi - SVE ZA SRBIJU!

DRŽITE PALČEVE!

Pao dogovor sa Miroslavom

Još 13 dana do početka. Ništa nije čudno što odbrojavam dane :).

Počele su i završne pripreme. Prve upale mišica su tu, tako da fizioterapeuti imaju pune ruke posla :). 

Treniramo dva puta dnevno, predaha nema, a i ne pomišljamo :). Kome to sada treba ;) ?

Šalu na stranu, sve prolazi u najboljem redu. Dobro i naporno se radi. Uslovi su fenomenalni. Za sada još imam snage da vam pišem, za naredne dane ćemo videti :).

Prilikom konferencije za štampu na okupljanju u Beogradu, u ime saveza sam kao znak zahvalnosti pevaču Miroslavu Iliću, koji je premestio koncert iz Arene u Sava Centar zbog organizovanja EP-a, uručila dres rukometne reprezentacije sa njegovim imenom.

Naravno da je "pao" dogovor da nam Miroslav ulepša, nadam se dobar rezultat :).

Pretnje aktuelne svaki dan

Dva slobodna dana nakon utakmice sa Podravkom su taman dovoljna za pisanje novog bloga. Samo, nekako proleteše pa i zaboravih da su uopšte i postojali. :)
Prošli vikend je za mene i ekipu, bio lep i uspešan. Ostvarile smo petu pobedu u nizu i obezbedile prvu poziciju u grupi, pred žreb za drugi deo takmičenja. Odbrana nam je opet donela pobedu. Primile smo mali broj golova i pokazale da je to definitivno najveći napredak u odnosu na prošlu sezonu.

 

Atmosfera u Koprivnici nikada nije bila lepša. Zaista za svaku pohvalu. Hala ispunjena do poslednjeg mesta. Maksimalno ozbiljno smo pristupile utakmici jer želimo da ostvarimo stopostotan učinak u grupi. Podravka je bila oslabljena neigranjem Mirande Tatari, a tzv. flaster na Sanji Damnjanović tokom cele utakmice nam je znatno olakšao posao.

Ako se pitate o čemu razmišljam ovih dana, reći ću vam - samo o 4.decembru i prvoj utakmici sa Norveškom. Pošto sam čula da već godinama tradicija nije na njihovoj strani u prvoj utakmici na takmičenjima, nadam se da će tako i ostati :). U klubu se uveliko priča o tome, pretnje "padaju" svaki dan :).

Izašao je i promotivni spot za prvenstvo i mogu vam reći da sam oduševljena. Promenićete mišljenje o tome kako su rukometašice manje ženstvene od ostalih sportistkinja :). Ne mislite da je manekenkama posao zabavan, nije bilo tako lako i bile smo mrtve umorne. Prvi kadar je ponovljen nekoliko puta :) I ako ovaj spot ne privuče publiku, ja stvarno ne znam šta će! :)
Pozdravljam vas i pogledajte spot - ulepšajte sebi dan! :)))

Derbi - Više od igre

Stvari sa derbijem stoje ovako. Na početku svake sezone prvo što se pogleda u kalendaru jesu datumi utakmica sa Ferencvarošem. To ovde stvar neverovatnog prestiža i derbi koji je sigurno drugačiji od svih ženskih rukometnih derbija u Evropi. Imala sam prošle sezone priliku da se uverim u to. Ogromno je zadovoljstvo biti deo jednog takvog rivalstva i doživljaja koje ono nosi. Bez obzira u kakvoj se situaciji nalaze ekipe i ko je jači na papiru, motiv za pobedom je neopisivo veliki. 

Nakon naše utakmice sa Krimom, prva izgovorena reč koju sam čula bila je - Fradi (Fenercvaroš). Imala sam utisak da se sve utakmice do tada poništavaju i sve snage se usmeravaju na derbi. Uporedila bih ga sa našim fudbalskim derbijem izmedju Zvezde i Partizana jer je celokupna sportska javnost usmerena samo na to. Danima se piše o tome, prave se reportaže, analize i mediji su jako temeljni u svemu tome. Ferencvaroš ima navijače na ivici huliganstva, bučne, agresivne, i zato je veliki broj pripadnika policije bio na utakmici. Nešto potpuno nesvojstveno za ženski rukomet, bilo gde na svetu. Prvi put nije bilo dozvoljeno da parkiramo automobile u blizini hale. Kao mera opreza zbog eventuelnih nemira, jer je utakmica bila proglašena za dogadjaj visokog rizika.

 

Ferencvaroš ove sezone igra odlično u Ligi šampiona i pokazuje možda najkonstaniju igru u poslednjih nekoliko godina. Maksimalno motivisano smo ušle u meč. Imale smo informaciju da im dve važne igračice, Zacsik i Pena, neće igrati zbog povreda. Odigrale smo dobru utakmicu. U fazi napada prevashodno, iako je odbrana bila slabija u odnosu na ono što smo pružali do sada. U ovom derbiju nije bitno samo pobediti. Jako je bitno pobediti, ako je moguće, sa što većom razlikom. Stvar ponosa i prestiža. To je više od igre. Nadmudrivanje i na terenu i na tribinama.

Imam osećaj da svaki put kada igramo protiv Ferencvaroša, broj naših atraktivnih poteza raste. :) Mi jesmo ekipa koja zna, i voli da igra atraktivno, ali u derbiju kao da se svi utrkujemo ko će napraviti veću atrakciju. Naravno, ako to situacija dozvoli. Pokušavamo da usrećimo publiku i "podgrejemo" atmosferu do maksimuma.

A atmosfera je bila fenomenalna. Hala je već na početku zagrevanja bila ispunjena do poslednjeg mesta. Naša hala je, naravno, uvek puna na utamicama, ali da se tako popuni već na zagrevanju nije slučaj ni kada igramo Ligu šampiona. Navijači su ostali u hali sigurno pola sata nakon utakmice, a navijanje je trajalo i kada je sudija odsvirao kraj.
Derbi će imati još veću draž u drugom delu sezone kada budemo gostovali u Budimpešti. Zato čekamo proleće i radujemo se novom derbiju! :)

Ljubljana - moj drugi dom

U Sloveniju sam prvi put stigla u novoj ulozi. Posle četiri fenomenalne godine u Ljubljani, trebalo je igrati protiv kluba i devojaka sa kojima sam provela nezaboravne momente što u karijeri, što u privatnom životu. Očekivala sam za mene totalno drugačiju utakmicu. U svakom smislu drugačiju. Posebnu. Baš takva je i bila.

Zadovoljstvo zbog pobede moje ekipe nije jedini osećaj sa kojim sam izašla iz "Stožica". Rezultat od 11 golova razlike i nije realan prikaz odnosa snaga. Dugo smo "lomili" otpor Krima i tek onda mirno privele utakmicu kraju.

 

U trenutku kada sam izašla na zagrevanje, vratila su se sećanja. Vratili su se svi ti lepi i teški momenti koje smo godinama delili. "Krimovci" su tek posebna priča. Sve te ljude uvek sam smatrala našim, i prijateljima kluba, pa tek onda navijačima. Oni i jesu mnogo više od navijača. Svi mi jesmo profesionalci koji izadju na teren i kontrolišu emocije, ali bilo mi je jako teško da to uradim. Preplavio me čudan osećaj. Ne mogu ni da objasnim kakav.

Najdirljiviji trenutak desio se po završetku utakmice u susretu sa "Krimovcima" kada sam videla da su napisali taj transparent - "dobrodošla kući". Ljubljana je bila i ostaće moj drugi dom. Opet su me ostavili bez teksta, po ko zna koji put. I taj osećaj je neprocenjiv. To je posebna vrsta satisfakcije i posebna vrsta unutrašnjeg zadovoljstva koje ne može da se meri ni sa jednom utakmicom, golom, ili pobedom...
Posle dužeg vremena, srela sam mnogo dragih ljudi i zato će mi taj dan sigurno ostati u najlepšem sećanju.

OBAVEZE, TRENINZI I TE FORE :)

Već par dana pokušavam da nadjem izgovor za moje višemesečno nejavljanje, ali ne ide. Ne smem ni da obećam da ću se češće javljati posle ovog nemara. Ali znate kako je to, obaveze, treninzi i te fore :).

Kao što ste mogli da pročitate, obnovila sam povredu ledja od prošle godine i prilično me zabrinulo takvo stanje. Sada je sve u redu, nastavila sam sa vežbama i uporedo sa treninzima. Osećam se super i to je ono što je najbitnije.

 

Prošlo je tri meseca od kada smo počeli pripreme za sezonu i evo Liga šampiona počinje za tri nedelje. Privikavamo se na novi sistem rada, prilično je drugačiji od onog prošle sezone. Za sada to izgleda dobro, ali najbolji pokazatelj biće nam upravo utakmice u Ligi šampiona.

Sve sam bolja u madjarskom, to takodje treba da znate :) Imamo obavezne časove dva puta nedeljno. Da ne zaboravim i najvažnije, uloga tetke mojoj bratanici Ivi je daleko najzahtevnija i najodgovornija. I to su samo neki od od razloga zašto me nije bilo :).  

Definitivno se najviše radujem ponovnom okupljanju reprezentacije 1.oktobra. Pretposlednje pripreme pred ono najvažnije u decembru, Evropsko prvenstvo u Srbiji. O njemu sve razmišljamo. Nemamo mnogo vremena, tako da svaki dan moramo iskoristiti na najbolji način. Ono što bi nam najviše značilo je upravo vaša podrška i prisustvo na tribinama.

MISLITE O TOME :))))

Veliki pozdrav od "odgovorne" Andree, koja se u slobodno vreme zabavlja... ovako :)

Svi verujemo u uspeh!

Dugo me nije bilo sa novim vestima, mislima i događajima. Imam i opravdanje :). Bile su ovo zauzete nedelje.
Posle dužeg vremena, okupila se reprezentacija. Poslednji put sam bila sa reprezentacijom u septembru, pa sam jedva čekala da dodje EHF nedelja. Igrale smo kvalifikacione mečeve za plasman na EP u Holandiji. Protivnik je bila Rumunija. Prvi meč je bio u Zaječaru. Odigrale smo odično u svim segmentima igre i zasluženo pobedile rezultatom 29:27. Posle dužeg vremena, odigrale smo jednu konstantnu utakmicu. Fenomenalan osećaj!

 

Revanš je bio nakon dva dana u Rumuniji, i tamo smo nesrećno izgubile 21-19. Imale smo nekoliko šansi da promenimo rezultat na samom kraju utakmice, ali nismo uspele da ih realizujemo. Sve u svemu, otišla sam veoma zadovoljna za Madjarsku.

Nisam imala vremena za odmor, pošto nas već u nedelju čeka polufinalna utakmica Lige šampiona sa rumunskom Valčeom. Gde je "proletela" ova sezona?:)

Igram najvažniju utakmicu u mojoj karijeri. To dovoljno govori. Tenzija je prisutna. Broj sastanaka u klubu je bio malo povećan ove nedelje. S' razlogom :). Svi verujemo u uspeh, ali smo svesne da nas čeka izuzetno teška utakmica. Svi kažu, treba biti mirne glave - lako je to reći :).
Jedva čekam da istrčimo na teren i osetimo paklenu atmosferu. Za to se i igra rukomet. Bodriće nas čak 200 navijača koji će stići iz Đera. Sve smo zdrave i spremne, što je najbitnije.
Dok vam pišem, polako se spremam za put i vi ćete biti krivi ako nešto zaboravim :).
Navijajteeeeee za Đerrrrrrr, da vas "čujeeeem"! :)

Pao je šampion Evrope!

Alealealealealeeeeeeee! :)))))))))))))))))))))))

Kako početi ovaj blog, nego sa jednim velikim osmehom! 
Kakva nedelja je iza nas... Još jedna fenomenalna utakmica u nizu. Definitivno smo u sjajnoj formi, i samo neka tako i ostane.
Od samog ulaska na teren, sam osetila da će atmosfera biti najbolja od kada sam u Đeru.
Veliki deo hale je bio ispunjen i pre početka zagrevanja. Stvarno je fascinantno koliko ljudi
ovde vole rukomet. Nama je ''preostalo'' da uživamo i podignemo temperaturu do usijanja.

 

Odlično smo se pripremili za utakmicu. Hladna glava i velika borbenost su učinili svoje.
Otvorili smo utakmicu sa sa 6:1. Nismo pomišljale pre meča da će to baš tako biti, ali smo
to igrom zaslužile.
Zaustavile smo najjače oružje Larvika - kontru, brzim vraćanjem u odbranu. Disale smo kao
jedna i radovale se svakom golu, potezu i dobroj odbrani. Nismo dozvolile Larviku da nam
se priblizi na manje od pet golova tokom cele utakmice. Bile smo maksimalno
skoncetrisane i pažljive od početka do kraja.
Tri utakmice i tri pobede. Ne može biti bolje! :) Šampion Evrope je pao, a mi se okrećemo
utakmici u petak sa Midtjyllandom. Nadam se da ću uskoro javiti sa novim naslovom, a to
je - MOJE PRVO POLUFINALE :)

Budite mi dobro :)
I veliki pozdrav za sve!

P.S. Na slici je moja dugogodišnja drugarica Nikolina (Shorty), koja je došla da me obiđe.

Dva boda su dva boda!

Svaki početak je težak, pa je tako i ovaj nosio posebnu vrstu pritiska. Đer je prošle godine izgubio od Itxaka u polufinalu Lige šampiona, pa je postojala velika doza opreza. Počele smo malo slabije, imale veći broj izgubljenih lopti i Španjolke su vodile tri razlike. Veoma neugodna ekipa, koja protivnicima uglavnom nametne svoj ritam i zato ih je teško stići. Odbranu smo podigle na viši nivo i to nam je donelo vodjstvo na kraju prvog poluvremena.

 

U hali je inače bilo mnogo hladno, pa je i to bila otežavajuca okolnost. U drugom poluvremenu, Itxako je zaigrao dosta agresivnije, sa zonom 4:2. Dobro smo se snašle. Malo je falilo da prokockamo prednost pred sam kraj meča, ali smo u poslednja dva minuta bile mirne i skocentrisane. Možda utakmica nije bila lepa za gledanje, ali dva boda su dva boda :).

Izuzetno važna pobeda, koju smo proslavile sa navijačima. Mnogo nam znači njihova podrška i što zbog nas prevaljuju toliki put.
Početak ove nedelje je bio baš naporan. Odradile smo fizičke testove i sada se posvećujemo rukometu.
Toliko za sada, pa se uskoro javljam sa nekim novim pričicama.
Budite mi dobro :)

Zajedno do pobede - svi u "Arenu"!

Pišem vam iz auta, dok se vozim ka Beogradu. Upravo smo završile utakmicu domaćeg prvenstva sa Szekszardom. Imale smo problema sa povredama, pa nas je na terenu bilo 10.
Najbitnije je da smo pobedile. Dobile smo slobodan vikend, i odlučila sam da ga iskoristim na najbolji mogući način - da UŽIVO BODRIM SRBIJU! :))))).

Mnogo sam srećna, jer se sve poklopilo. Sa mnom su krenule Duda Amorim i Katrine Lunde. Biće moji gosti dva dana. Pošto im je ovo prvi dolazak u Beograd, potrudiću se da im pokažem da je to zaista najlepši grad! :)

AL77

Svi za "Orlove"!

Dragi moji, želim od srca da vam se zahvalim na podršci i lepim komentarima. Znači, trud nije bio uzaludan :). Verujte da mi nije lako :), ali potrudicu se da vas navikavam na nove i zanimljive informacije na mom sajtu.

Dragi moji, dobrodošli!

Odlučila sam da pokrenem sajt jer jako malo igrača radi na popularizaciji rukometa. Mislim da je sajt dobar način da vam pored sportskih dešavanja, približimo i naš život izvan terena. To je mogućnost da nas upoznate u nekom drugom svetlu. Meni je zanimljivo kada pročitam i vidim nešto što nije stereotip i nešto na šta nisam navikla. Danas je to u svetu normalno, i mislim da u našem sportu malo zaostajemo. Volela bih da se više rukometaša i rukometašica odluči na ovakav korak.
U Mađarskoj sam već šest meseci. Nije lako kada se nađete u manjoj sredini od one na koju ste navikli. Đer je malo mesto, ali se nalazi na lokaciji koja je udaljena sat vremena vožnje, kako od Budimpešte i Beča, tako i od Bratislave. Oduševljena sam što imam priliku da igram u gradu koji živi za rukomet. Smatram da je to najbitnije za svakog sportistu.  Zbog rukometa sam u Đeru i srećna sam. Savršen je osećaj igrati pred ljudima koji poznaju ovaj sport i poštuju sportiste i njihov trud.

 

Četiri pobede i dva poraza u dosadašnjem delu Lige šampiona, možda nisu skor koji su mnogi očekivali. Svi nas već vide u finalu Lige šampiona. Forma je varirala, a od nas se očekivalo da svaku utakmicu odigramo na najvišem nivou. Mnogo je novih igračica i nije lako sve uskladiti. Jezik je takođe barijera, teško se dogovoriti i odreagovati na pravi način u određenoj situaciji bez poznavanja jezika. Jovanka, Hajdi i ja imamo časove mađarskog jezika tri puta nedeljno i sa rukometnim terminima smo dosta napredovale. Trudimo se i svesne smo, da je jezik nešto bez čega ne možemo da funkcionišemo i pravimo rezultate kojima težimo. Najbitnije je da smo prvi deo završile na prvom mestu u grupi. Imamo mesec dana da podignemo formu na željeni nivo, do početka drugog dela Lige šampiona.
Nedavno nam se  dogodila promena trenera. Nikada nisam imala prilike da se u klubu susretnem sa trenerom sa severa Evrope. To je drugačiji sistem rada.  Kažu da su treneri na severu dosta mirniji, suprotno od našeg mentaliteta. Konkretno, meni više prija takav tip ljudi. Nije mi potrebna tenzija da bih odreagovala na pravi način u pravom momentu. Videćemo, nadam se velikim rezultatima.
Plasirale smo se medju osam najboljih u Evropi. Dobile smo teške protivnike, španski Itxako, norveški Larvik i danskog šampiona Midtjylland. Sa danskom ekipom smo se susrele u pripremnom periodu na turniru u Đeru. Rezultat nije realan, jer je to period gde forme ekipa variraju. Larvik i Itxako su prošlogodisnji finalisti Lige šampiona. Igraju jako lep rukomet. Sigurno je da će naša grupa biti zanimljiva, što je primamljivo za navijače i za sponzore. Radujem se tim utakmicama.
Propustila sam decembarske pripreme reprezentacije zbog problema sa povredom ledja. Svakodnevno radim terapije i oporavak ide u dobrom smeru. Gledajući sa strane, izgledam smešno dok radim vežbe, jer su veoma specificne, ali delotvorne. Povreda je otkrivena na vreme, jer u ovoj pauzi imam vremena da radim na oporavku i spremna dočekam nastavak sezone.
Polako sam počela sa rukometnim treninzima. Dobile smo nekoliko slobodnih dana za katolički Božić, koje sam provela sa porodicom na trodnevnom odmoru u Rimu. Uživala sam. Ubrzo se vraćam klupskim obavezama. Priključuju nam se saigračice koje su igrale na Svetskom prvenstvu u Brazilu i ekipa će posle dužeg vremena biti kompletna. Očekuju nas mečevi mađarskog kupa i prve pripreme za februarski nastavak Lige šampiona.
Da se ne umorite od čitanja, završavam, ali sajt nije jedina novost od mene. Pripremam lepo iznenadjenje za male rukometašice na leto, a sve u cilju popularizacije ženskog rukometa u Srbiji. Čujemo se uskoro, uživajte u prazničnim danima.